Istina ili izazov

Volim svoju Ninu. Stvarno je jako volim. Ali u posljednje vrijeme me stalno masira tim svojim pričama. Mislim, ako je itko imao vremena i strpljenja za njezine propale veze i elaborate na temu odvratnih sadašnjih, bivših, budućih muškaraca – to sam bila ja. I za da i za mh i za hmmm i za nije valjda… Ali stvarno više ne mogu. Počela me tlačiti.

Svakodnevni sam svjedok veze na zalasku. Znam sve o njima. I što je taj i taj napravio, i gdje je bio, i s kim, i kad i koga su sreli, koliko je stajao parfem koji joj je poklonio i što je njezina prijateljica odgovorila kad je on prokomentirao njezinu haljinu… Godinama slušam jednu te istu priču. Klimam glavom, smijem se kad se ona smije, plačem kad ona plače, podilazim, povlađujem, sliježem ramenima, mazim po glavi, tješim… Znam da za to služe prijatelji, ali prijateljstvo nije jednosmjerna ulica. Mislim, gdje sam tu ja?

Sinoć me jako naživcirala, eto. Beba se derala, valjala se po meni, dok sam ja pokušavala razgovor privesti kraju. Oprosti, rekla sam, samo da je stavim spavati, nazvat ću te za pet minuta… Ali, ne. Nema šanse da ju zaustavim. Pričala je i pričala i pričala kao navijena, toliko da sam pomislila da mi je telefon pokvaren i da uopće nije u stanju čuti moje zapomaganje. Kššššššš, kšššššššš, rekla sam na kraju… Nina, dušo, ništa te ne čujem… Kššššššššš. Halo? Halo…? Čuješ li ti mene? Halo? I tako, simulirajući smetnje na vezi, spustila sam slušalicu. Baš nisko, zar ne? Je. Ali nije bilo druge.

Što sam drugo mogla, upitala sam Gogu. Mogla si joj reći da te živcira i da malo stane na loptu. Da, to možeš ti, ali ja ne mogu. Zašto? Ne znam. Ne pristaje mi, nisam tako odgojena. Molim? Hoćeš reći da sam ja neodgojena? Ma ne… Samo, ja jednostavno nisam ti. Ja sam samo iskrena, kaže Goga. Kada bismo svi, samo na trenutak, pristali govoriti istinu, ovaj svijet bio bi ljepše mjesto za život. Misliš…? Ne mislim, kaže Goga. Znam.

Nisam baš sigurna. O. K. je biti iskren. Ali ne skroz, brutalno, nego onako – u duši. Mislim, kako bi to bilo da sad svi preko noći postanemo iskreni i počnemo svima govoriti samo ono što zaista mislimo? Pa ne bi nam trebalo nuklearno oružje – potamanili bismo se međusobno u roku od 72 sata. Što sam trebala reći Nini…? “Gle, dušo, sve je to O. K. što ti meni pričaš, ali ja stvarno više nemam živaca za tebe i tog tvog. I baš me briga što te hoće ženiti, da je htio, mogao je već sto puta dosad. Nemoj se ljutiti, ali za moj ukus si malo tupava, kad te može tako veslati…”

I eto. Ja bih joj rekla što stvarno mislim o njima dvoma, ona bi se stvarno rasplakala, i stvarno mi se više nikada ne bi javila. I čemu to onda? Mislim, stvarno. Nasuprot toga, jedno Kšššššš ima gotovo ljekovito djelovanje. Na njezinu vezu, na našu vezu, na vezu mobilnog operatera, na sve.

Ja bih joj rekla istinu, pa kud puklo – bila je uporna Goga. Znaš, što sam starija, sve sam više u skladu sa samom sobom, počne se pravdati. Je li…? Znala sam jednu takvu iz starog kvarta. Stara oštrokondža, uvijek u pravu, nikom dužna, svakom u brk – i kako je završila? Sama u svom svijetu, sa šest mačaka. Nitko nije ni znao da je umrla, dok smrad nije počeo probijati ispod vrata.

Svijet, draga moja, nije ring. Ne moramo neprestano živjeti u obrambenom stavu. Ljudi oko mene nisu moji sparing partneri. I ne moram uvijek biti prva. Ni najpametnija. Ni najbolja. Pa čak ni iskrena po svaku cijenu. Neće mi kruna s glave pasti ako pokažem malo ljudskog suosjećanja. Dobrote. I da, žao mi je što sam joj spustila slušalicu. Iskreno mi je žao. Ali nije bio trenutak da joj kažem. Povrijedilo bi je. I mene bi. Misliš, pita Goga. Ne mislim. Znam.

Nina calling – pisalo je na zaslonu. Javila sam se. Dušo, rekla je. Moram ti nešto reći. Cijelu noć nisam spavala. Mislila sam o tome kako drage ljude zamaram svojim glupostima. Nekad stvarno pretjeram. Oprosti, baš sam gnjavatorica, je l’ da? Kad malo izvrtim film – uopće ne zaslužujem takve prijatelje. Hvala vam što me trpite. Neću više, obećavam. Ni riječ o onom, znaš već kojem, neću mu ni ime spomenuti. Spremite se, ti i Beba, stižem za pet minuta i vodim vas na najveći sladoled na svijetu. Nina, čekaj – prekinuh je. Stani, Ninočka, sekundicu. Što je? Ništa. Samo… Mislim da ti Goga hoće nešto reći.