Neki ljudi cijeli život jedu sasvim normalno tri obilna obroka i ne razmišljaju o broju kalorija, o načinu na koji su pripremili hranu, količini ugljikohidrata ili trans-masnoća u njima. Oni, jednostavno, sjednu i jedu kad se jede, i nikad ne pate od viška kilograma. Kako je to moguće?
Famozne tajne vitkih ljudi:
Oni nikad ne uzimaju kokice i Coca-Colu kada idu u kino, jer ih živcira da im ruke budu masne ili da ne znaju što će poslije s ambalažom.
Oni nikad, na putovanju, na benzinskoj pumpi ne kupuju ništa osim goriva.
Oni nikad, jer im je to gnjavaža, ne odlaze do posebnih dućana u drugom dijelu grada samo zato što znaju da se tamo rade odlični sitni kolači.
Oni nikad ne jedu grickalilce, jer je to za njih hrana za klince.
Oni nikad ne pojedu cijeli komad torte nakon večere, jer im je pun trbuh. Nikad ne uzimaju drugi komad torte nakon prvog i nakon večere, jer imaju osjećaj da će se raspuknuti.
Oni nikad ne jedu brzu hranu s kioska, jer sumnjaju u njihovu higijenu i nije im zgodno da jedu s nogu
Oni nikad ne jedu u MacDonaldsu, jer je to za njih kartonska hrana bez ikakvog okusa.
Oni nikad ne jedu lepinje ili vruće kiflice, jer smatraju da se teško probavljaju.
Oni nikad ne piju gazirana pića, jer su im preslatka i ne mogu im utažiti žeđ.
Oni nikad ne nose čokoladicu u torbi kada idu vaditi krv, i nikad nemaju ništa u torbi za prvu pomoć kad im padne šećer.
Oni ne jedu prije spavanja, jer im to poremeti san.
Oni nikad ne jedu kada su depresivni, jer im se tada želudac steže, a gube apetit zbog problema na poslu.
Oni otvore kutiju keksa i pojedu jedan, a ako ste im pojeli posljednji keks iz kutije kažu da nema veze – i stvarno to misle.
Oni ne jedu dok gledaju TV.
Oni mogu gledati kolače u slastičarnici i onda naručiti kavu.
Oni se mogu prejedati od mirisa dok kuhaju.
Oni mogu biti preumorni da bi mogli jesti.
Oni zamisle što im se trenuto jede, ali ako toga nema, neće jesti ništa drugo.
Oni mogu poželjeti gricnuti nešto slatko, ali se zbog toga neće obuvati i spuštati do dućana.
Oni uzmu samo jedan kolačić s prepunog tanjura, ne iz pristojnosti, već je to tako.
Oni se mogu zasladiti jabukom.
Oni vam dođu na kolače, pojedu jedan i kažu: „Ovo je fenomenalno, ali stvarno ne mogu više ni trunčicu“. I stvarno se tako osjećaju.
Oni sebi nikada nisu kupili vrećicu bombona na kiosku, jer im to naprosto nikada ne bi palo na pamet.
Oni se nakon klizanja zagrijavaju toplim čajem a ne toplom čokoladom sa šlagom.
Za njih je šlag pretjerivanje i može im izazvati mučninu zbog previše slatkog.
Oni poznaju inače nepoznatu kategoriju – previše slatko.
